Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) od sa­mog po­če­ta­ka de­mon­stri­ra ne­za­in­te­re­so­va­nost za mi­je­ša­nje u sop­stve­ni po­sao, osim uko­li­ko, sli­je­de­ći par­tij­sku vo­lju i ak­tu­el­nu di­rek­ti­vu, mo­že na bi­lo ko­ji na­čin po­slu­ži­ti u ob­ra­ču­nu sa po­li­tič­kim pro­tiv­ni­ci­ma, oci­je­nio je po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić. On je re­kao da smo svje­do­ci da se, ka­da je ri­ječ o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih par­ti­ja, ASK po­ka­za­la kao ve­o­ma „rev­no­sna” u pra­će­nju fi­nan­si­ra­nja opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta i pod­no­še­nju pri­ja­va pro­tiv njih.
– Pi­ta­nje imo­vi­ne vla­da­ju­će par­ti­je tra­je od po­če­ta­ka vi­še­par­ti­zma. Pre­ma do­go­vo­ru DPS-a sa opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma od pri­je sko­ro 20 go­di­na, tre­ba­lo je da bu­du re­gu­li­sa­ni od­no­si na­sle­đi­va­nja imo­vi­ne biv­šeg Sa­ve­za ko­mu­ni­sta – re­kao je Čo­la­ko­vić za „Dan”.
Ka­ko je is­ta­kao, kao i sva­ki dru­gi ta­kav do­go­vor, uklju­ču­ju­ći i onaj pro­šlo­go­di­šnji o vla­di iz­bor­nog po­vje­re­nja, to ni­je po­što­va­no.
– Ta­ko je bi­lo mo­gu­će da se de­si da Vla­da i ne­ki dru­gi dr­žav­ni or­ga­ni pla­ća­ju za­kup­ni­nu DPS-u. I, na­rav­no, in­sti­tu­ci­je (ra­ni­je Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje kon­flik­ta in­te­re­sa, ka­sni­je ASK) ni­je­su vi­dje­le u to­me ni­šta pro­ble­ma­tič­no ili su­prot­no za­ko­nu. Za­ro­blje­na in­sti­tu­ci­ja ka­kva je ASK po­sto­ji ne da bi oba­vlja­la funk­ci­ju ko­ju po za­ko­nu ima, već da bi fin­gi­ra­la po­sto­ja­nje in­sti­tu­ci­je, vi­še u de­ko­ra­tiv­nom smi­slu, ra­di stva­ra­nja uti­ska de­mo­krat­skog am­bi­jen­ta u ko­me bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je po­sto­ji, jer dr­ža­va u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja EU mo­ra ima­ti jed­nu ta­kvu in­sti­tu­ci­ju – sma­tra Čo­la­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ova­ko kon­ci­pi­ra­na i „efi­ka­sna” ASK pred­sta­vlja sa­mu su­šti­nu shva­ta­nja funk­ci­o­ni­sa­nja in­sti­tu­ci­ja u de­mo­krat­skom dru­štvu ko­je pre­o­vla­da­va u go­to­vo tro­de­ce­nij­ski vla­da­ju­ćoj par­ti­ji: in­sti­tu­ci­je su sred­stvo za oču­va­nje in­te­re­sa par­ti­je i nje­nih is­tak­nu­tih čla­no­va, ali i sred­stvo re­pre­si­je pre­ma po­li­tič­kim ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma.
– U pod­tek­stu tog shva­ta­nja pro­vi­ja­va to­ta­li­tar­no na­če­lo – dr­ža­va jed­na­ko par­ti­ja. Iz tog raz­lo­ga su ta­ko­zva­ni voj­ni­ci par­ti­je naj­po­želj­ni­ji čel­ni­ci ta­ko do­ži­vlje­nih in­sti­tu­ci­ja. Uza­lud iz­vje­šta­ji Evrop­ske ko­mi­si­je, u ko­ji­ma se iz go­di­ne u go­di­nu po­na­vlja­ju ocje­ne o ne­do­volj­nom na­pret­ku i iz­o­sta­ja­nju kon­kret­ni­jih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, sta­ti­stič­ki će­mo bi­ti uvje­ra­va­ni u su­prot­no – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.
M.V.